Ознаке

                 СЈАЈНА  НЕПРИЛИКА

 

Имам сјајну неприлику

да без ватре горим,

лизнут испод чела

само унутрашњим бљеском.

Мало стихом узнешен

тек додирнут смрћу,

морам срцу сићи,

пред млијечан поглед

простријети мучнину.

 

Слана од горчине

моја патња – мачка,

јасна размажена,

преде дан и мисли.

Од даха до даха

ромор плућа чујем,

растем , магла траје

то се живот пјени,

устремљена душа једе

своје тијело. Ријечи,

тајне и сумраци журе

страшној пролазности,

звона јецају покоре

ко самоћа ноте у цртовље,

подне лије обмане у уши.

 

Носећ знак мириса,

и спаљених људи

имам сјајну неприлику

да горим без  ватре,

имам и прилику

да се предам пјесми

да без смрти мријем!

____________________________________________

Амбро МАРОШЕВИЋ (1949 – 1987). Песник. Прерано преминуо. Књиге :  ОЛОВКЕ ЗА ВЕЧЕРУ (1978), СВАКОДНЕВНЕ БАЛАДЕ (1983). –  Овде се прештампава песма постхумно објављена  у КН, 735 / 1987.

Advertisements