ИЗНЕНАЂЕЊЕ
За Новицу Петковића
Опасности се предајем смешком,
хартији смелошћу врача, вештог љубавника;
више не могу бити изненађен :
припашће ми, као брестов лист, један оглодан сумрак над лесом;
из кљуна огњене птице модрица Криве реке.
Иза излоканог зида ; са закланог тла
дрхти већ, ко бичји поглед у задњицу неба,
одапет лук ми у корак, узнемирен за конак.
Ако не друго, даваћу бар имена језику и смећу;
мерити ход труљења меса, јаловост ноћи, дангубу срца.
Судбина ме води у безимено, знам;
бићу промена : уместо нокта, опроштаја, зрна, –
белег, крвавица, стид и радост.
Бићу урок; штит утиснут на кљову дивљег вепра;
спруд о који се мрси песма.
Не могу бити изненађен : несаницом, стрепњом, мраком ;
омчом и похабаним небом, штаком.
И кад на човеку буду грешке : рог и реп ; вишак ногу;
кад на месту стиднога места
израста смотуљак дима, струк, и кљун;
кад језик се затвори у жир
и гробница постане здела, прут зеље.
Но, пре но предам се муњи, једином плесу,
занемећу као укопано семе
и заклати чупаву очеву сенку што лиже крпу бљутаве звезде,
пободене на рог жртвеног бика;
свезати, из земље одбегле, претке
који деле усахла прса сакате жене, ко комађе
буђавог хлеба, и брсте ми последње ретке песме.
И нема изненађења : претњама и пресретањима;
похарама и прогонима; погромима и поморима.
Једно дрво стрпљиво расте за мене.
______________________________________________________
Слободан КОСТИЋ (1952. – ) Песник, есејист. Књиге поезије: Обрачун с анђелом (1974), Метак на послужавнику (1977), Читање мапе (1983), Жилишта (1987). (Овде је изабрана песма из Жилишта)
