Ознаке

 

  ИЗНЕНАЂЕЊЕ

 

За  Новицу Петковића

 

Опасности се предајем смешком,

хартији смелошћу врача, вештог љубавника;

више не могу бити изненађен :

припашће ми, као  брестов лист, један оглодан сумрак над лесом;

из кљуна огњене птице модрица Криве реке.

Иза излоканог зида ; са закланог тла

дрхти већ, ко бичји поглед у задњицу неба,

одапет лук ми у корак, узнемирен за конак.

Ако не друго, даваћу бар имена језику и смећу;

мерити ход труљења меса, јаловост ноћи, дангубу срца.

Судбина ме води у безимено, знам;

бићу промена : уместо нокта, опроштаја, зрна, –

белег, крвавица, стид и радост.

Бићу урок; штит утиснут на кљову дивљег вепра;

спруд о који се мрси песма.

Не могу бити изненађен : несаницом, стрепњом, мраком ;

омчом и похабаним небом, штаком.

И кад на човеку буду грешке : рог и реп ; вишак ногу;

кад на месту стиднога места

израста смотуљак дима, струк, и кљун;

кад језик се затвори у жир

и гробница постане здела, прут зеље.

Но, пре но предам се муњи, једином плесу,

занемећу као укопано семе

и заклати чупаву очеву сенку што лиже крпу бљутаве звезде,

пободене на рог жртвеног бика;

свезати, из земље одбегле, претке

који деле усахла прса сакате жене, ко комађе

буђавог хлеба, и брсте ми последње ретке песме.

И нема изненађења : претњама и пресретањима;

похарама и прогонима; погромима и поморима.

Једно дрво стрпљиво расте за мене.

______________________________________________________

Слободан КОСТИЋ (1952. –    ) Песник, есејист. Књиге поезије: Обрачун с анђелом (1974), Метак на послужавнику (1977), Читање мапе (1983), Жилишта (1987). (Овде је изабрана песма из Жилишта)

Advertisements