Ознаке

     

                         ОДА СИЛНОМЕ НИШТА

 

(…..)

Заблуде сам пио из отровног студенца

умешних мудролија Ламетрија, Хекла,

док се апсурда бљутавог нисам љуто згнушао;

тек после свега тога, теби сам у траг ушао,

познао да си ти овога света квитесенца,

из утробе да је твоје козмичка лакрдија потекла!

 

Цели циркус стварности подручје је твоје власти.

Све што се у њем премеће, луди, плаче, скаче,

све се мигу твојему несвесно покорава.

Сва дела нам и тежње, страсти, патње, сласти,

твој тајни печат носе и само тебе  значе,

горда, пуста сило, савршено – слепа!

 

Ко тврди да те нема, о како ли се вара!

Та, где год има времена и простора, релација,

јединки и тела, мозгова и чула,

где год живих лутака ковитла се гунгула,

све се то из безданога твог резервоара

диже као пука твоја еманација.

 

Па ево, и ја ти се клањам и метанишем,

ти сврхо свих прегнућа, начела свих начело,

ти језгро свакога зла и смисле сваке среће!

Ал и твом величанству морам донекле да манишем:

и од тебе, моћно Ништа, има једне моћи веће,

што те не припознаје, већ ти одолева смело.

Душа!Цвет што је нико сред звезданих, азурних леја,

у ружичним се купао, благотворним зорама,

и сабрао у круници свих исконских лепота кад –

цветна синтеза вечних, девичанских форама,

освештана на огњишту чаробних, чистих идеја –

свих символа чудесних  кључ и ритама најтананијих склад!

 

Душа! Она се измакла твоме домашају.

Само за њу, ти заиста иреално јеси ништа,

потмуле негације напирени мех.

Па, слитљиво док се сунча на прекаљеном сјају

извансветске јаве, из свог уточишта

стаменог, она ти шаље и презрив и подругљив смех!

 

И, док ја  к̀о природно створење

сагињем смерно своју шију,

и робујем и жртвујем плахим твојим ћудима

што ме грдним невољама бију;

и, док ми срце у самртним овим грудима,

вампирима твојим безбројним мерено, болно стење –

 

душа моја већ се спрема да те рине белом метлом

заборава у непело, онамо на буниште

лажи иструнулих! – О силно Ништа, господе овог црног глоба,

душине ће вредности ускоро да униште

сва знамења твоје власти! И тада, с оне стране гроба,

оне ће  синути пуним и победоносним светлом!

                                                

__________________________________________________

НЕНАД МИТРОВ (АЛФРЕД РОСЕНЦВАЈГ, 1896 – 1941). Песник. Књиге песама : ДВЕ ДУШЕ (1927), КРОЗ КЛАНЦЕ ЈАДИКОВЦЕ (1928), ТРИ ПРЕМА ЈЕДАН ЗА ПОЕЗИЈУ (у сарадњи са Ж. Васиљевићем, М. Лесковцем и Д. Микићем, 1934). Овде се доноси само једна песма овог песника, нешто скраћена, на жалост…  Видети обавезно: http://elmundosefarad.wikidot.com/jevrejski-pisci-u-novijoj-srpskoj-knjizevnosti

Advertisements