Ознаке


 

            РУКОПИС ИЗ РОСЕ

 

Тајна

 

Свјетлост умрлих галаксија

У телескоп

Пада

 

Нико је

Никада

Неће изрећи

 

Нико

Одгонетнути

 

Загреб, 1969.

 

Ли -таи – по или судбина поезије

 

ево их!

дванаест стољећа покојни

у води се одразују.

пријатељи.

рибља браћа.

они су тај

лист на листу

што свеудиљ отпада

када се књига отвори.

од нетопљивог су снијега.

од жудње која зида дом.

чеда небеске материце.

смјештају се у мени.

чисти. новорођени.

смртно сјајни.

нестану ли – зинуће машина.

и склопит се.

заувијек.

 

ерос танатос

 

све су одаје у маховини.

већ их нема. утробе цркава,

сове, морске руже, влашићи,

краљ, аероплан, љубовце,

књиге елзе кох, карамеле,

крематориј, торањ у трогиру :

све се расу, све у ништа.

зато сја, жари жарки рум.

а у рукопису – јеленови.

срх, сласт. плов  бедрима.

блистави понори, сјеме свега.

жудња зида, разиђује дојке.

ради се о секундама. о даху.

овдје, а већ тамо! играм!

 

борови у бури

 

дишем – премјешта се брдо.

вишње којих више нема.

кишница у стублинама.

ластавице прхну у земљу.

затвори се вече. у соби

игра се ватра. миришу књиге.

дирам ствари – одјекују.

увлаче у се. борови у бури.

 

оно што не виде сљебеници спољног слова

 

даде се рећи мучионица,

као и што друго;

трбух, рива, армагедон, дажд.

али :

у поезији вазда

дува изнутра.

строго,

неумољиво,

с неког

не баш очвидног мјеста.

 

дијалог

 

– има ли те, душо?

– има.

– кренимо, онда,

у диоклецијанов град,

љетниковац

свих порока,

гдје ти нису дали

спокојства

ни они ни ја.

држи ли се грда?

– као и овај :

анђели ријетки,

а разбојника много.

 

клепо

 

једне ноћи, у мени,

куљао је бивши живот,

густа као катран

туга прогнаника.

мачак клепо

подигао се с пода

и скочио ми у крило:

замијаука, загрли ме.

миловао ме њушком, ушима :

у њему има самилости.

нека је благословљено невидљиво!

 

пут

 

од толиких, заједно

двоје родило се ни умрло није.

ни два уздаха иста – а дух један!

срете ли ико икога, на земљи,

у вреви, у потној постељи,

себе сама над водама?

сем обасјаних. Исуса Христа.

 

кошутица

 

– откуд стиже кошутица?

– из далека,

гдје се тијело не умара.

– зашто стиже кошутица?

– да свјетиљка

овдје будне – кандиоце.

– сем јелена, сина росе,

види л ико кошутицу?

– све су рјеђи видиоци.

ал ко гледа

тај и види кошутицу!

 

казивање захарија стефановића орфелина

 

видио сам орионе у ружи

 

полен јутарњег зеленца

који послује с пчелом,

кошницом,

медом,

у устима дјевојке на води,

какву не видјех никад.

 

кошница је дрво – кружни год.

врве црви, бивше планете, кукци

у мом хербаријуму

кога заборавише у патријаршији.

 

пробао сам бакар у бакрорезу,

олово штампарије,

слово у слову,

шаркао географску

карту, ловио цара у историји.

 

пред јахачима у брзом касу

кушао сам

Христово вино

 

душа

 

у многим пословима

не учествује

душа.

сушта,

сама

и далека.

ко ради,

онда,

ово

што чинимо?

 

читао сам свезнадаре

 

читао сам свезнадаре

од младости читач лош,

златне књиге гдје се поје

праскозорним гласом росе,

јоргован мирише још

 

дубоко је нечитано

 

гледао сам слике старе

мајсторе над мајсторима

какву свјетлост боје

носе!

горњу кућу овог дома

рука, ипак, не достиже

(Бог је сазда!)

зелени се слабо око

 

будне –  у сну што нас диже

да пијемо своје

пиће

вазда

биће  несликано

 

22. 2. 2000.

 

запис на иверку

 

чује се вуга,

око манастира,

у слову.

 

овдје : хук вампира.

махнитају, руше.

утуљене, у окову

душе.

 

роса роси у ме из златнога луга

 

28. 3. / 8. 6. 2000.

________________________________________

ЗДРАВКО КРСТАНОВИЋ ( Сиверић – Далмација, 1950. – ) Песник, публициста, бави се и књижевном критиком. Књиге песама : КНЕЖЕВИНА РИБА (1974), КУЋА (1978), СЛОГОВИ ОД ВОДЕ, избор на српском и македонском (1981), ДИНАМИТ (1982), ОБРНУТИ МАЈСТОР (1984), ДИСАЊЕ (1989), ДРУГЕ ПЛАНИНЕ (1989), ПЈЕСМЕ НА ДРУМУ (1994), ИЗАБРАНЕ ПЈЕСМЕ (1995), ИСУС ХРИСТ, У ПОЉУ (1996), РУКОПИС ИЗ РОСЕ (1997), УСКОРО, СВИЋЕ (1998), СОБА БЕЗ ОГЛЕДАЛА (2000).

Advertisements