Ознаке

  СТЕЋАК У КОРИТИМА

КОЛО НАОПАКО

Крени коло да кренемо у сретање

души њиној. Да кренемо наопако

не бил  како испотиха да се прену

и прозборе. Давно бјеше кад им грла

посјекоше и крв паде. Саме душе

отпловише. Куд одоше ноћи чарној

у дубине јер их нико не прихвати

и на земљу не положи. Нико свјећу

не упали, нико ватру не угаси

на огњишту а некмоли да их боне

преметне на лијеву страну и да рухо

поцијепа, рухо кално и крваво,

и баци га муклом небу под облаке.

Крени коло да кренемо у сретање

души њиној. Да кренемо наопако

не билÄ да зауставимо преко јама

да што живо не претрчи, да се јадни

напухани не појаве. Глогов колац

иза врата не стављасмо, не знадосмо

шта учини душманине, да им гркљан

преполови, да им жиле под кољеном

посијече, да им кожу на табану

располути, да им прсте расијецаше

и крваву каму убадаше само

да се не поврате из мркијех рупа

у јамама куд одоше ноћи чарној.

Крени коло да кренемо у сретање

души њиној. Да кренемо наопако

коло наоколо.

 

КОЛО НЕБЕСКО

 

О, небесници, све што не могосмо постићи на земљи

лебди у звјезданој тами од мјесечине :

жежена кућа стећка на двије воде гдје су сјенке

мртвих и живих у сабору васељенском, уједно.

Хвалим вас што душманима нашим не дадосте никад

да приносе жртве а наше примасте. Као Одисеј

јаму ископах лакат дугачку у шир и у даљ.

Около јаме свима закланима излијем жртву,

најпре меднога пића, а затим слаткога вина,

напокон воде, и све то обасух бијелим брашном.

Тад ову и овна над јамом оном закољем, црна

крвца потече и душе земне купити се стану.

О, небесници, све што не могосмо постићи на земљи

лебди у звјезданој тами сливено од мјесечине :

жежена кућа стећка на двије воде гдје су сјенке

мртвих и живих у сабору васељенском уједно.

Хвалим вас што душманима нашим не дадосте никад

да кости умрлих изложе сунцу већ их сабране

остависте у јамама нетакнуте. Све је једно

а једно је све. Нико не замијети кад минусте

са душама закланих, о небесници, и у кућу

стећка кад их положисте заувијек овјенчане

временом у којем нема ни краја а ни почетка

тако да плутају блажено до краја а без краја.

О, небесници, све што не могасте постићи на земљи

лебди у звјезданој тами сливено од мјесечине :

жежена кућа стећка на двије воде гдје су сјенке

мртвих и живих у сабору васељенском, уједно.

Хвалим вас што душманима нашим не дадосте никад

да провиде зид измаглице иза којег трепере

душе наших ближих као сјенке оних што заклани

бијаху. У небосклону мјесечине као живи

кристали светозарни, непромјењиви, провидни а

истовремено меки гипки и треперави тако

да стећак гдје душе светлуцају нико заузети

неће. Пливају блажено до краја а без краја.

 

КОЛО МРТВАЧКО

 

Крени коло да кренемо у сретање

души њиној. Трупла су им разбацана

по јамама и каменим урвинама.

Не могасмо да их оперемо и да

рухо промијенимо. Не знадосмо када

треба врата отварати и прозоре

отворити. Не могасмо ни праг прећи,

нит се мало повратити да им ноге

прве прођу, да крчагом позвонимо

и клепалом ударимо, да каменом

добацимо докле ћемо их носити

а њиве не пресјецамо, а стада да

не плашимо докле трупла положимо.

Крени коло да кренемо у сретање

души њиној. Кад би могли да нађемо

кости сухе и лобање, да их јадне

очистимо и поново саставимо

и у стећак усјечемо. Кад већ гроба

не имају нека стећак кућа јесте

где мирују довијека. А на стећку

коло игра. У колу су мртва браћа,

у колу су жива браћа, један другог

придржава све се држећ за рамена.

Руке су им помијешане а гласови

Преплетени, од мртвих високо појућ

а живијех ниско држећ гора јечи.

Крени коло да кренемо у сретање

души њиној. Да кренемо, да трупкамо

коло наоколо.

________________________________________________

ВУК КРЊЕВИЋ (1935). Песник, критичар, антологичар. Књиге поезије : Заборављање кућног реда (1957), Два брата убога (1959), Пејзажи мртвих (1961), Привиђење господина Протеја (1964), Нарицање за закланима (1966), Берлинске баладе (1968),  Пјесме (1973), Жива рана (1978), Устук (1985), Пут путују (1986), Смртопис ( 1987), Стећак небески (1980)… –          Овде су уврштене Крњевићеве песме објављене у КН, 800 / 1990.

Advertisements