Ознаке

ОНАЈ

 

ОНАЈ

Главуртићу

Под земљом му око

У ком, гле; глог гори –

Под сенком, дубоком,

Сниво проговори:

– Испод ока котим

Звери, але, змије,

Њима нојцу кротим,

Из њих данак лијем.

И чуди се ноћобдија

(Ужарен од пута) :

– Кад вас сунцем родим,

Што вас нојцом гутам?

РИБА

Онај нам сунце води,

За сунцем риба сија –

Около Његове главе

Рибље се грло свија.

Данак и нојцу попи!

У нојцу данак склопи!

Сунце што сном јој колута

Самом собом прогута.

Понекад златна риба

из саме себе излази :

Па нико никог не види

Кад Онај  језик исплази.

АРХАНЂЕЛ ГАВРИЛО

Двоглав га камен родио

И са сунцем испод дна

Змијурину водио

Да упамти пут из сна.

На том путу далеком

Чекао их Рогати,

Са нојцом у очима

Змију за реп ухвати.

Престрављени гаврило

У камен се вратио,

Над њим нојцу склопио,

Змију, Оног и сунце

У сниво заклопио.

Из дна мора гуравог,

Из камена окатог,

Ено! триста година

Змијурина извлачи

Гаврила и Рогатог!

______________________________________

БРАНКО КУКИЋ ( 1950. –  ). Песник, есејист. Књиге поезије : Онај ( 1981) , Празно (1988)… – Овде су изабране песме из Кукићеве књиге Онај, прелиминарно објављене у КР, 173 / 25. 9. 1981. Учинио је доступним најширој јавности текстове пок. Леонида Шејке, приредивши књигу ГРАД – ЂУБРИШТА – ЗАМАК 1 – 2, Књижевне новине, 1982.

У једном интервјуу [ датом КР ( 193 – 194 / 25. јул 1982. ]   Кукић вели : “ … за Шејку ме везује и његов привидни конзервативизам или, како боље и прецизније звучи, његова УТОПИЈА ПРОШЛОСТИ… “   …Ова парадоксална синтагма (или, како би Главуртић рекао – МАГИЈА ЕКСТРЕМА ), говори о неминовности наше везе са прошлошћу, у којој су остале наше прве речи, наши први кораци, првовиђени предели… То је тамо где је одређена наша судбина, тамо где је кућа нашег бића, где је огњиште и огањ живота, твога и мога. Из те прошлости Шејка је чуо ону „далеку јеку“, гласове оних који су утемељили ово на чему сада стојимо. Чувати те темеље подједнако је важно као чувати и бедеме : у темељима је ЗЛАТО ДУХА, на бедемима су главе из којих оно сија“. А о лирском јунаку Кукићевом, евентуални радозналац, може више да се обавести, у продужетку тога интервјуа… ( “ Недавно сам прочитао један сјајан пасус Мишела Деона који иде у прилог овој мојој стрепњи : „Живот ме је научио да зло тријумфује онако како је Господ хтео, надам се, дозволио. Сви они који се боре за добро, боре се против њега и не чине друго до успоравање крајње експлозије… На крају свега изазваног злом, Бог ће знати даодвоји оне који су остали чисти и у злу, од оних који су одувек били нечисти“. Једна паклена слутња, зар не!?…“ – Кукић)

Advertisements