Ознаке

К

 

 

НЕДОСАЊАНИ КОШМАР

 

Сваке четврте ил’ пете (не знам тачно)

Године сањам недосањан сан

И осећам се после њега мрачно

И вучем се к’о авет цео дан.

 

Најстрашније у догађају том

Јесте што сањам увек исти сан.

Сваки је детаљ увек понављан

К’о најпрецизнијом сниман камером.

 

У тролејбусу, набивеном људима,

Где више нема ни за јаук места,

Осетим одједном срце да ми неста

Тражим га узалудно по телу и у грудима,

 

И докле људи равнодушни стоје

Ја очима колутам ко луд,

Ја мозгом њушкам око себе свуд,

И вичем, зовем : Где си, срце моје?

 

И мада мутно, јасно ми је тад

Да ја то тражим срце своје младости

И с њим све илузије, вере, радости

Кроз наслагани годинама гад.

 

Паника плане.Од страха тролеј стане…

Возила вриште… Ватрогасни зов…

Одједном тоне све у мрачни ров

Глув као смрт. И дан даљи сване

 

К’о утопљеник, неманима клан

По мора дну, у последњем часу

Ког су рибари успели да спасу.

И сад сам жив, али узаман,

 

Јер немани ми са морског дна

У грозној борби разнеше сав дух,

Па струји крв, ту је вид и слух,

Ал’ дух му држе канџе тамног тла.

– – – – – –

_____________________________________

БОЖИДАР КОВАЧЕВИЋ (1902 – 1990 ) Песник. Књиге поезије :  (….)   Песме (1938), Заустављени талас ( 1956)… –  Овде се прештампава песма прелиминарно објављена у Летопису МС , мај 1957,  књ. 379, св. 5.

Advertisements