МИОДРАГ ЈУРИШЕВИЋ

ЈАХАЧИ АПОКАЛИПСЕ

Најпре смо прешли реку

Гладни љубави.

Ловачка дружина голих јахача,

Замерити им није

На похоти.

Можда је била само грешна

Помисао

О нашој моћи?

Јер док је сунце падало

У своју небеску торбу,

Некад чувени у крицима

Почесмо да зазиремо

Постиђени лукавством тела.

Требало нам је доста вештине

Да заборавимо славу

На обали лежећи без даха.

Сад је пред нама Читава Ноћ

Ваља претећи распадљиви живот.

13. 4. 1979.

 MEMENTO MORI

Пијем последње пиво у Старом Здању

А све је мање наде у некад сјајном знању.

Боже, колико смо времена тако провели

Док на руб истине нисмо доспели?

Или је, можда, све само опсена

Па оно што нас је знало од ништа створити

Сад као уклети неук ћути.

Нема ме. Нема те. Рука сете

(као благи прелив преко душе)

Однела је све. Још само, из освете,

Прамен сећања на дане што ме гуше

У свитање одавно одстрељене мете.

(Аранђеловац, 26. 8. 1984 )

_____________________________________________

Миодраг ЈУРИШЕВИЋ (1940 – 1987). Критичар. Овде се прештампавају песме пвпг аутора објављене посхумно у КН, 766-767/1988. – Види сећање: Мирослав Максимовић: КН – Јуришевић, КН, 968-970  / 15. 2 – 15. 3. 1998., стр. 32

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s