Фреска
у немирима мирна
у вртлогу сама
зидови ти краду сјенке
склопиш ми руке у молбу
у јецај
у хвала
стољетну љепоту ми
не ценкајући се
даш одмах
Пјесник пред стјећком
– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – пристали смо,
дакле, на узмак, срамну завјетрину.
Поразу залог мукла саборност ова
чијег се смисла одричемо.
Задихан и свладан
невидјелицу удијеваш у иглу
сводиш мудре поруке да заметнеш траг.
Залуђеном – само ти се привиђа свјетлост,
фосфорне мрље на камену,
оплођен кристал.
И знам : спорна је премоћ овог свједочења стихом
над сасма нијемим споменом
гујом прошивеног срца;
о блажен цјелов мука, што
пребива у сумњи, згођен у дан
кад недостојни смо заветних речи.
_____________________________________________
Даринка Јеврић (1947 – 2007). Објавила је збирке песама: „Додир лета” – заједно са Ратком Делетићем и Браниславом Тодићем – („Јединство”, Приштина, 1970. године), „Преварени тишином” („Просвета” Београд 1973), „Нестварни записи” („Јединство”, Приштина, 1976), „Ижице” (Нолит Београд – Приштина, 1980), „Хвостанска земља” (Београд, 1990), „Слово љубве”, изабране песме (Подгорица, 1990), „Јудин пољубац” (Београд, 1998), „Дечанска звона и друге песме” (Нови Сад, 2004) и „Псалам бездомника и друге песме” (НИЈП „Панорама”, Приштина – Београд, 2006).
Видети више: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B8%D1%9B
Veoma mi se dopada izbor pesnika i njihovih pesama.