Ознаке

      ПАПАГАЈ

он понавља историју

узима храну : зрневље

из блештаве зделе

тамно месо из ког се подиже пошаст

воду која отицаше из разобрученог

телашца. сироти створ што кричаше

неразговетно

шта ли је хтео изрећи

кога ли је желео опоменути.

отварао је уста

подизао крилца

језик који нисам могао разумети.

али док је изваљен на бок дахтао

крунећи суви ваздух

треперио под ударима издајничке душе

знао сам да певамо исту песму

он и ја.

   Осветљење је слабо

 

ако постојиш творче

глаголе преокрени.

али већ је безброј пута поновљено

да ни у шта није бачен твој квасац.

ако постојиш

дакле

неумешан

разборит

тврдокоран попут свеца на узвисини

док прати оно што га никад и никад

неће додирнути

може ли икоји створ да затрепери

спомињући твоја подвижништва.

јер шта је учињено да се увећа љубав

и ко је подигао чекрк у висине, а ти где си

кога ословљаваху потомства

у кога гледаху отац и накот

где је ружа из које куљаше речитост

уста где су која ће ме једном за свагда

испљунути (……..)

_________________________________________________

ЈОВАН ЗИВЛАК ( 1947. –  ). Песник. Књиге поезије : Бродар ( 1969), Вечерња школа (1974), Честар (1977), Троножац (1979), Чекрк ( 1983), Зимски извештај (1989), Напев ( 1989), Обретење ( 1993)… –  Овде се прештампава песма прелиминарно објављена у КН, 646 / 22. 4. 1982. У трећем издању, избор је повећан. – Зивлак је отпао од коначног избора, тј. нема га у 8. изд.  Несебичног музеја

Advertisements