Ознаке

З

  ЛИЧНО, САСВИМ ЛИЧНО

Једној галерији

 

Та воденица без витла, вјетрењача без крила и стега

уображава да меље атоме, креирајући сунчев спектар;

да меље на бујној ријеци – уображава да је ријека,

на плими западног вјетра – уображава да је вјетар.

Уображава да брекће, на девет ћошкова, да расте од свог витла.

А камен њен, млински, замијешен од туткала и од трине,

уображава да је сатурн. Да трасе звијезда заплиће у ковитлац,

да вуче за собом космичке ројеве и маглине.

И зраци сунца, кроз стакло крова, загојаћеног ситним смећем,

ту су гама- зраци – за њих космички прах прионе!

И неред воденички : трска у нереду, слама, конзерве, празне вреће,

вјетар кокошињи – млинарима су : кошмари васионе.

Та кофа за боју; преврнута, разгажена празна кофа ;

вихор репова и перади; а можда и друго, можда ништа –

млини су, и друге увјерава да су : свемирска катастрофа;

безуман, отуђен, свемир је изишао из лежишта.

Вртложић прашине на лиму?! Прозор попрскан кишним блатом?

Лишаји опузлих зидова? – Дубинско виђење и откриће!

Да, њему се види : декомпонован, дематеријализован задњи атом;

биће постоји тек кад га млинар приреди као биће!

И жабе то по ноћи знају, у мртваји. и жабе славу слава

узнесу с баре – воденицу спирална вртоглавица славе хвата.

Воденица расте и брекће. Уображава : она једина, она права;

разбија, деформише ; изновице ствара пратвар.

Уображава…А можда чак уображава да уображава.

______________________________________________________

РАДОВАН ЗОГОВИЋ (1907 – 1986 ) . Песник. Књиге поезије : … Пркосне строфе (1947), На попришту (1947), Дошљаци – Пјесме Али Бинака (1958), Јуначке песме и властела (1966), Лично, сасвим лично (1971). – Овде се прештампава једна песма из последње песникове објављене књиге. Напомена : После ослобођења до 1948. године био на одговорним дужностима у партијским установама за област идеолошко – политичког и агитационо – пропагандног рада, како пише у Енциклопедији Југославије. – Погледати есеј Данила Киша : ОТПОРИ И ДОГМА (речи изречене у разговору поводом књиге Станка Ласића СУКОБИ НА КЊИЖЕВНОЈ ЉЕВИЦИ 1928 – 1952), нарочито стр. 66 и даље. ( Данило Киш : ХОМО ПОЕТИЦУС, Свјетлост Сарајево, 1990) . – Откуд у Несебичном музеју, дакле, један песник , који је као човек и песник служио царству Ћесаревом? – Отуда , што изабрана песма задире у крајњу сферу мистике. У овој антологији има још неколико песника, који су писали хвалоспеве у славу Вође, не под принудом и из невоље, као што је то учинио једном и Фјодор Михаилович Достојевски, пишући оду руском цару. Изабрао сам оне њихове песме које не спадају у јефтину социјалистичку метафизику. Удворичке песме Б. Миљковића, А. Секулића, А. Пуслојића, и др. , не представљају оно по чему ће бити упамћен , као песници…

Advertisements