Ознаке

 

 

АНЂЕО УНИШТЕЊА

 

Мој анђео је саграђен од снажне воље и меких боја,

његова течна кожа милости нема

док ме води у заборав,

његова коса од кестена мирише на Тиљерије у јесен;

мој анђео нема никакве везе са тугом и лошим расположењем –

поставила сам га на саркофаг мојих угашених жеља,

врхови његових прстију су меко перје

које подсећа на неког ко што бејах ја,

његови танки чланци задржавају ветрове

који у себи носе музику.

Анђео ми је ловац брзих мисли

стога се журим да хитро завршим ову песму,

он јој се подсмева а да је није ни прочитао,

али не могу му ништа, чак ни свашта –

његова интуиција ми је опростила унапред све то…

 

ПЕСМА ЗА ДАНИЛА КИША

 

Колико је сати?

Quel heure est – il? Пита на једном од својих језика Данило Киш,

а време је час његовог православног опела, док лежи хладан

и положен на кревету своје француске собе са вечитом бором

на забринутом челу. Да ли ћу да пребродим

лоше преводе и тмурно време? Пита се Киш

на једном од својих језика и бунтовно скаче са кревета;

Можда ово и није нека болест (каже песник),

можда сам јачи од лоше воље, узалудности писања,

туге одсуства (сада на матерњем размишља), а свештеник

запева и хор наставља да поје и три златна крста на црвеном

сомоту красе капелу у којој Данило (напокон!) спокојан спава

– толико муке око неких слова,

толико муке због свога народа / света који стоји мирно

око песниковог гроба и одаје му последњу почаст.

– – – – – –

_______________________________________________________

НИНА ЖИВАНЧЕВИЋ (1967) . Песник, преводилац  с енглеског. Књиге поезије : Песме (1983), Мостови који расту (1985), Гледајући књиге независних издавача (1986), Дух ренесансе (1989), Песнички диван (1994)…  –  Овде се прештампавају песме из ПЕСНИЧКОГ ДИВАНА.

Advertisements