Ознаке

 

 

ДВАДЕСЕТИ ВЕК

 

Уточиште батинаша с разлогом,

збирко слика обичних наказа,

будућим вековима оставићеш

само тачне описе справа за мучење

само црвеном свилом завијену

готску причу о народима, кунићима,

причу о анђелима што су жудели

за најмлађом светлошћу

а древним се мраком хранили

градове, села, реке и долине,

причу о незрелим анђелима

што су хитали до надира

а падали у житки загрљај

иловачине сестре и брата,

пропадали дубље

од вечерњег порфира.

 

„То је онај живот,

где сам пао и ја“

 

Ноћ се разлива, ружно ми цвета.

Ни јутра не могу да ме обрадују.

Бела крзна зечева раскопрењују

Тела зечица, сласт им се отпрета.

 

Око у осами мртва природа напаја

Земним бојама, а ухо амбром приче.

Деца у башти, под прозором циче.

Мало, мало ми је остало до краја.

 

Под звездама нисам ништа схватио.

Ту никакав чвор нисам развезао.

У снег смолавог сумрачја огрезао,

Ја, блудни син, који се није вратио.

 

Детињство ми је занавек остало

Страх – крађа трешања у ноћи јула,

У тишини где је као шум нестало

Све што ми ко рану крв облива чула.

 

Овде сред светлости, ретке, млаке,

За све ми је касно! Да, готово је!

Гледам фотографије, све своје,

Питоме звери, влажне травњаке,

 

Удишем раскош шума, лепотица,

Тињање зимзелених грозница.

Постајем једно са свим ризницама

Студени амонита и биљним ватрама.

___________________________________________

МИЛАН  ЂОРЂЕВИЋ (1954) . Песник, преводилац. Књиге поезије : Са обе стране коже (1979), Мува и друге песме (1986), Мумија (1979), Ћилибар и врт (1990)… –  Овде се прештампавају песме прелиминарно објављене у КР, 364 / 1990, и  КН , 815 / 1991.

Advertisements