Ознаке

                   ВУНЕНА ВРЕМЕНА

ИСПИТ ЗРЕЛОСТИ

У четрдесет нул нул,

не знам ко сам,

али знам да бих с ђаволом,

у колу играо,

само да смем ђаволу казати

да је црн.

ОЗГО ЧИЗМА, ОЗДО ШИЗМА

Ми с бабама не зановетамо,

наше бајке живе на улици.

Њихови јунаци ваздан

кљуцају црве и црнце,

увече, рогове ловачке и златне значке

дарују великом поглавици.

Лижу му длан и брусе зубе

у његовом млину,

уче неми језик – лисичину.

Стари курјаци и препредене гује

затварају ћораве тиће

у наше трбухе.

Они што са стоком пасу

и на челу имају крваво једно око,

гледају попреко,

и по земуницама цртају одрубљену главу

Светог Јована.

А свете књиге кажу :

Ако неко упали свећу

неком другом свецу,

лизнуће га њен пламен.

Зато ми не зидамо богомоље,

доста нам студени овај камен

да под њим оставимо муда.

________________________________________

ГОЈКО ЂОГО ( 1940) . Песник. Књиге поезије : Туга пингвина (1967), Модрица (1974), Кукута (1977), Изабране и нове песме (1989).  Збирка песама ВУНЕНА ВРЕМЕНА је забрањена, а песнику је због ње суђено. Овде се прештампавају песме из ИЗАБРАНИХ И НОВИХ ПЕСАМА, за које је поговор под насловом Лепота варница написала Нада Поповић – Перишић. Присуствовао сам суђењу песника у тзв. београдској ПАЛАТИ ПРАВДЕ. Седео сам у публици, и чуо сам сведочење сведока : Петра Џаџића, Милана Комненића – ондашњих уредника „Просвете“…  Случај Гојка Ђога, забрана књиге, осуда и одбрана песника, и све оно што се после надовезало на то, показало је сабласно наличје друштва и књижевног живота: изашло је донекле на видело сабласно обличје тоталитарног система и судства, и моћи сакривене у тами…

Advertisements