Ознаке

И


 

                ИЗ БОЛНИЧКИХ ЧАСОВА

 

2

Вече у болничком дворишту

 

У дворишту пустом, сред траве зелене,

Ја сеђах ко сужањ. Ноћ је била сјајна.

Зрикаваца силних бруијаше крај мене

Песма једнолика, срећна и бескрајна.

 

Ко ватрене искре трептаху звездице,

А блед месец, сниско, над самотним долом,

Помаљаше благо светитељско лице

Опточено нежним, златним ореолом.

 

Глас наивне песме безбрижних пастира

Негде иза брега замираше тио;

Усамен , ја не знам, у том часу  мира,

‘а л׳ сам више срећан ил׳ несрећан био.

 

Моја прошлост? Црна, препукнута вазна,

Више у њој цвећа никад неће бити…

А будућност? Књига тајна, али празна,

И њу ће ми живот већ једном открити.

 

Садашњост је моја : сјај сниван у мраку,

Маштања што живот илузијом сладе;

Замкови и куле у ружичном зраку

Што их сужањ зида на кончићу наде.

 

‘ође каткад сумња, тренут очајања,

Кад патник у души самог себе криви;

Види непостижност снова које сања,

Па уздахне горко, – ал’ ипак се живи.

 

Сад посматра вече, пуно чаролија,

Сутра опет јутро, па подне, па вече…

И клупче живота тако се одвија

Нечујно и споро, ко што време тече.

 

Бољевац

___________________________________________

ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ МЛАЂИ ( 1877 – 1944). ПЕСМЕ (Чачак, 1909).

Advertisements