Ознаке

 

 

Лутање гриже

 

У сану смрти како ли се сања?

И да ли –

О! да ли се сања?…

Безверност бивша гони л’ се ил’ воли?

Ето, то још гали

И – боли…

 

Збацити маске! уништити смене

свих санка,

заласка и сванка?

Ил’ не! још црње бацимо копрене

на клице

свих постанка,

 

на саме себе!… па жаоком злости

и пакошћу мира

узмимо бости

душу и очи трњем бесанице

подбулих вампира

и маске ноћи где сан збори теже

но гриже моје,

под ниском маском црне васионе

и чела златних што се по њој роје…

 

О, узмимо бости

душу и очи трњем бесанице

подбулих вампира

лударски полет месечарског Глоба!…

Нек букну огњем сва крвава доба,

и стрмекну у хаос с утапканог пута!…

 

И нек сваки лута и нек сваки блуди

тражећи свог пута…

 

Гле! и месец стари, месец жут и зелен

што се вечно цери и заценут блуди

ухваћен у своје разапете мреже

почео да луди…

 

С лутањем мојим свуд тешко посрћу

коштаци Бога с усамљеном смрћу…

 

Космосом целим лешеви ми леже!…

_________________________________________

АЛЕКСАНДАР ИЛИЋ ( 1890 – 1947).  Песник, критичар, романсијер, драмски писац, новинар и публицист; полиграф. Завршио је студије књижевности на париској Сорбони (1920). Нова комунистичка власт га је осудила 1947, после чега му се изгубио сваки траг! Књиге песама : БОГ ТАЈ – ТА – ТО (Београд, 1930), ГРЕСИ ЗЛАТОУСТА (1931)…

Advertisements