Ознаке

 

 

ЗНАМ

 

Миодрагу  Перишићу

 

Не могу као Изет Сарајлић само да славим

јер Знам  не само да је пао Берлин

него и да су пакт потписали Хитлер и Стаљин

Не знам као Сарајлић “ с каквим су запрепашћењем ту вијест

примили Езра Паунд и Луј Фердинан Селин“

али Знам зашто је нијесу стигли прославити

Владимир Мајаковски и Сергеј Јесењин.

Не могу као Изет Сарајлић да славим

јер Знам  да августа 1939. године

четири дана пре почетка другог светског рата

прогласише у Москви и Берлину Хитлера и Стаљина за брата

читајте млади старе новине кад старци истину не говоре

већ славе

свирала је капела маршеве у Москви и Берлину

вијориле лепршале црвене заставе

средњовековна симболика боја

испијали коктел Молотов

и Рибентроп

беше то велико славље и братски договор

четири дана касније почео је да пламти одсудни рат

тоталитаризма против демократије

Балти су већ пали Пољску братски поделише

необичне гљиве и данас ничу у  Катинској шуми

о чекању на обали Висле док патриоти не изгину и да не говоримо

падале су труле и лажне грађанске демократије једна за другом

( тамо где и данас мршави капиталиста, линија Карден, тлачи дебелу радничку класу )

пред мостом на којем почиње железница уских трачница стао је воз

широки братски

није се могло даље! није се могло даље!

из воза поклон пакете избацише

немачке комунисте социјалисте демократе Јевреје

поклон је израз љубави и савезништва верног све до

вероломног напада

Жуков наздравља Монтгомерију прекорно за други фронт

срамно сте одуговлачили вели

Монти наздравља за други фронт

сецонд сецонд фронт

Жуков мисли да Монти муца али овај вели

Две године ми смо држали тај „други“ фронт

тада сте ви били савезници

Читај Изете најновијег ућуткиваног Жукова

види из твојих извора

ко је крив за десетине милиона руских и неруских душа не само у Гулагу

него и за масовне гробнице у првим месецима рата

разарања и страшне поразе

То неће бити Берија кога лицемерно кунеш

то је најсмешнија званична верзија Никитина

који је осудио култ а не систем стаљинизма

мали су Берија и Јежов и Јагода за толико зла

зашто само славиш Изете зашто мало и не сумњаш

макар малчице

Али не!

ти и Миркиног оца славиш остави Мирку на Миру

чему те ружне недостојне скривалице шифре

пусти Изете

Облак у панталоне

и викни

На сав глас :

Ја то Зоговића славим!

А дисиденте грдим!

Јер како велиш пишу књиге пљувачком а не мастилом

Књиге се Изете пишу мастилом крвљу спермом знојем сузама и пљувачком

зар је то важно, важна је истина

кад неком зачепиш уста седамдесет шесдесет педесет четрдесет тридесет  двадесет десет пет година

ама пола сахата Изете

њему се пљувачка скупи у устима

то ти је Изете болна природна појава и

Шта да се ради?

Ти би хтео Изете да и даље пљувачку гутају и да ћуте

то није добро за метаболизам Изете

они да гутају пљувачку и ћуте гутају и ћуте гутају и ћуте

а ти да певаш и да славиш славиш и певаш и славиш

они да ћуте о десетинама милиона

мртвих душа

што из леденог вихора историје лелечу дозивају плачу и моле

а ти да певаш и славиш

Мастилом у разним бојама

Зачепите им уста! нареди гаргамел (видети Игора Мандића)

нека  гутају сопствену пљувачку крв сузе и зној и нека

ћуте заувек

А гле!

Венце сад шаљу на гроб Тарковском који није имао пет

копејки за аутобус у домовини

некрологе поштене пишу у Литгазети

Шта ћемо сад Изете?

А  што се овдашњих маргиналија тиче Изете

хтео би да наше море буде само наше

има једно море које је само њихово

албанско

изволи Изете ако ти толико прија

тамо и хазјајинов споменик глачају на тргу

и разне Радоване своје славе

теби сметају немачке марке Изете на нашем мору

није ти сметала јадна далматинска сиротиња

просјаци и божјаци

сад ти сметају кад најзад пристојно живе

а што се марке и динара тиче Изете

читајте млади старе новине кад старци истину не говоре

беше неко време пре твојих и Радованових

бунцања на јави

динар је имао златну подлогу и

Шта да се ради?

Збогом Изете

Јер пишеш (мастилом) :

„Јесен увијек рачуна с душом, а код Сарајлића или код Одна

душа је увијек малчице старомодна“.

Не знам Изете како је код Одна

али Знам како је код тебе

није то душа јесења, него зимска, ледена

душа је људска за сва времена

онога који је чуо десетине милиона душа лелек и

хракнуо –

без мастила.

______________________________________________

Александар ИЛИЋ (1945. –   ), проф. универзитета, књиж. критичар. Нема објављених књига песама. Представљен је песмом објављеном у КР, 292 / 1987, уз коју је написао напомену: „…Надахнуће за ову моју порву, а надам се и последњу  „песму“ добио сам читајући стихотворенија Изета Сартајлића, објављено под насловом „Славим“, објављено у „Књижевним новинама“ бр. 720. У наводима из Сарајлићеве песме променио сам само име француског романописца Луја Фердинанда Селинма, јер Сарајлић вероватно мисли да је Селин Н емац, кад наводи његово средње име као Фердинанд. / (….) Видети говор Игора Мандића против организатора погромашке „Бијеле књиге“ на последњем конгресу југословенских писаца у Новом Саду.“ – Надајући се да ова прва неће бити и последња песма, овог изврсног преводиоца Сајфертових стихова, овог скривеног и строгог према самом себи песника, укључио сам је овде, јер ми се допада, јер није „друштвено користан посао“, јер није написана за празнике и јубилеје, јер немас у себи ничег сдрвилног ни надуваног. Очишћена је од илузија и делимичних истина… Многи су написали књиге и књижурине да би рекли оно што је Илић сажео у облик мале поеме…

 

Advertisements