Ознаке

ПОНОЋНА ПУСТОШ

У ДОМУ МОЈЕ МАЈКЕ

 

 

Знаш ли ти, Господе,

како је сада пуст дом моје мајке…

Како су празне собе

пуне прашине и паучине

и која пуста мјесечина

бије у њене прозоре.

Знаш ли ти, Господе,

који је час тишине у дому моје мајке…

Како се све скаменило

и мачак на греди и миш у дувару

и бршљан на зиду са источне стране

и лоза напето тишину ослушкује.

Свака је мртва ствар на своме мртвом мјесту :

очев алат и његов мртви занат

сат у времену и вријеме у сату

и плахте бијеле

лани за нас стеране.

ти ништа, Господе,

у празном дому не навјешћујеш…

Пусто је срце моје мајке

и празнина је из њега исцурила.

Зјакаш ли зјакаш, Господе,

лијено око, свјетлости равнодушна –

ни један од нас, ни једно дијете њено

у овај скровит час

у њезин прозор неће закуцати.

____________________________________

ТОДОР  ДУТИНА (1948 – 2007 ). Песник. Књиге поезије : Ореол динарида (1970), Земља и људи (1976), Брисани простор ( 1979), Између пса и вука (1986). –   Овде је уврштена  песма овог аутора објављена  у КР, 276 /  19. 4. 1986

Advertisements