Ознаке

 

                БОЖЈИ БАНКЕТ

 

Било лето, био живот : низа гроце клизи шљива.

Чарапуши у пролазу испод сукње пица свира :

Сиротан се на бостану наместио па призива,

На бициклу стиже отац : Склањајте се да паркира!

 

На небу се слике слажу : душу љубе божја уста.

Анђеоска пљушти милост на кошчице, на телеса.

Располућен облак дише : вазноси ме сила пуста,

Зрака сунца попут игле пришива ме на небеса.

 

На земљици, пред дућаном, намигују барабини :

Сваки цевчи своју росу из чокања од пет пара.

Провинцијска царевина успомене своје слини.

 

О, ракијо, џигерушо, ти којом се живот чара!

Не дај да се божји банкет испретура у вртаче,

не дај своду да се спусти и пригњечи посматраче!

 

ЕПИФАНИЈА

 

Ледна гранчица, у врућици,

међом светова такла ме тек,

ко жалац смрти у лирици,

лунин пољубац – ту а далек.

Међом светова такла ме тек

пустошна љубав и одзив њен,

лунин пољубац – ту а далек,

цик огледала и сна у њем.

 

Пустошна љубав и одзив њен,

скерлетни припев у доласку,

цик огледала и сна у њем,

човек-ореол у довратку.

 

Скерлетни припев у доласку,

сенка што висом није нигде,

човек-ореол у довратку

прекорачен праг и крај игре.

_____________________________________

НЕНАД ГРУЈИЧИЋ ( 1954. – ). Песник, есејиста. Књиге поезије : Матерњи језик (1978), Линије на длану  (1978), Врвеж (1978), Царска намигуша (1985), Јадац (1993). –   Овде се уврштене две песме  прелиминарно објављене у КН, бр. 809 / 1990, и   986 – 970 / 1998,  15. 2. – 15. 3 .

Advertisements