Ознаке

 

ШЛЕСКА РАПСОДИЈА

(Незавршена)

 

ОПРОШТАЈ ОД СУНЦА КОЈЕ ОДЛАЗИ

 

Ти што си господар од крилатих птица и од риба посред језера и мора

и од свих звери и људи који се по свету крваве,

ти што кључеве држиш свих вечери и зора

и пушташ биљку и воду на Земљи да се појаве,

ти, док око тебе од искони круже огњене планете,

што мачем јутарњим од злата растављаш тмину од тмине

ти, на шамији модрој крупни румни цвете,

за којим се болник маша да га откине,

ти што управљаш даном и обзорјима зрачиш,

олује и облаке водиш, и кишу дајеш, и делиш годишња доба,

ти што додиром једним сва мора и реке смлачиш,

а загрејати не можеш ни руке једног роба,

Сунце!

зашто ми вечерас крвавом марамом машеш из глуве незнани црне?

Ко мре од нас двојице када ме тако поздрављаш?

Зар се ноћ неће мени у сребро да преврне?

Зашто, зашто ме самог под празним сводом остављаш?

…Ја видим како Сунце све дубље и дубље залази

у сенку дана и чаме, у сенку кашља и кише, у ноћ без краја,

у ноћ прву која, гле опет! с небеског свода силази,

у сенку што небо и Земљу, и све на Земљи осваја.

О, Сунце, Сунце, зашто си толико пало,

па не могу поглед да дигнем од твоје сјајности суморне?

Клонуле главе лутам, а кад је одигнем мало,

ја не знам да л ти трепћеш ил  очи моје уморне.

Не можеш више , Сунце, да прнеш изнад мене,

него облећеш видиком као рањена птица.

Како ме очи пеку од светлости твоје црвене

што лије таласе млаке у таму мојих зеница!

 

____________________________________

МИЛАН ДЕДИНАЦ (1902 – 1966) Песник, есејист. Књиге поезије : Песме из дневника заробљеника број 60211 (1947), Позив на путовање (1965), Песме заробљеника 60211 (ново, друго допуњено издање, 1966), Сабране песме (Нолит, Београд, 1981)

Advertisements