Ознаке

РЕМОНТ НЕБЕСА

Два брата Бачванина, повратник из

Америке и повратник из Русије, мртви,

седе на Добром пољу крај каменог

гуслара : – Гуди ти то, пријатељу,

онима што још нису дошли овамо.

По В. Петровићу

али

одједном иако се знало

једна две цело јато тешких чапљи доста лако

једна за другом као по програму

као видљиви чин ослобађања енергије

узлеће у већ спуштено небо

подсећајући на преварене добровољце

уплашене од великог броја већ у првом окршају

груписане у слепљене гомиле

малтером од сопствене крви

песка жутог страха беле кости

тихог гунђања и тешких псовки

достижу чапље зените овако подешених небеса

fly the frendly skies of the united

the frendly oilspiled skies

fly the mirrors where the moonlight

plays the game of the day

а на малој станици крај украјине

нашли смо неке нове речи

изникле из земље

овенчане травом

зеленом на бескрајној топлој црној септембарској земљи

велика бела слова

буд осторожен тебја ждут дома

на нашанованом јутарњем небу с капљицама крви на далеким рубовима

више звезда рубина

мање праскозорних маглина

више лепих босих девојака небеских кћери са звездом на челу

мед сторуким џиновима у дугим неизбројивим редовима

који знају не знају своје границе

од тихог тихог дона

до ћошкова урнебесних површина ижљебљених небеса

где тик уз црту хоризонта буја дебели белиј гриб

уздижући свод својом хидрауличном меморабилном снагом

алхезионих подземних вода над магнетофонским слојевима

засићених историјом

масном текућином успаваних покрета с дискретним појавама

нежних кошуљица невиних радиоларија

умирених као звук у звону пред први удар

џиновских молекула програмираног памћења

под тврдим гранитом с угребеним звезданим часовима

светлих безвремених тренутака раскалашне мајке земље

голицане напуклим звуцима суздаљских вечерњих звона

и копањима оних скита скитница што часом подвуку се под земљу

плашећи милионе у празним хладним европским магацинима

збуњујући самосвесног персијанца

из кумарбијеве рупе залуталог левантинца

слеђењем трагова мирисних ружа

буд осторожен теба ждут дома

по нашем таутолошком терминалу времена

скуваних натрулих згужваних живих загонетних занесених скакавацах

подмазиваних после свакодневног купања подгреваним дериватима

лење као смола историја нафте

с мирисом меда

чији бели кључ мед не допире

до затегнутих површина као бедра у рускиња

до глатких клизавих зидова дубоког грла

лост ејнџелоских тамнопутих лепотица

генерално поправљаних небеса

губећи се у пукотинама византијских подова

кремаљских цркава са значајним српским беочугом

водећи до првог и другог рима

крај меленачке ветрењаче која под кратким налетима новога ветра

развејава параноичне праменове месечевих и сунчевих трака

схематизованих у кабалистички вео на лицу старе госпође

с птицом у коси мирном на јајима

испод шешира са седам детлића

два бела заостала камена под копитама азијских коња

кистајди тубучокди

јакин килар јирокди

остида минган оти

кушдај учар пирокди

под европским кишним небом

на уздрхталом напуњеном бескрајном трбуху

изгажене покисле маторе подводачице

по чијем небу зевају бутине са по једном узбудљивом ружом

по чијем мору ропоће нафта умирујући таласе пенушавих успомена

по чијој земљи масни скакавци захваћени страхом тражећи излаз

гамижу изгубљене оријентације од детерџентне пене

од потмуле опомене подземног неба

где вулгарни ровац витални синовац

улази у небеску рођаку дивну афродиту

суву од недостатка корибантских звукова

у празној дубокој пећини испод сањивог баната

резонујући у његовом миленијумском ритму

подржаваном чобанском свиралом

све саме секунде синкопиране урнебесним ветром

под светом шубаром топлом за пентесилејом

док небом свеци зубати вијају

у колу персона тињавих варница

у очима оштрих пулинових зуба

зелених и црних и белих

око уснуле афродите у јаши у банату на персијској ружи

чији отац с рукама пуним фреквентних фулова

слабих краљева лошијих пубова и неухватљивих дивних дама

потавнелог тоље детронираног илије хладног северца

заборављеног матије ишчекиване пентесилеје до изгубљеног сна

поганог паганина уклетог ловца

ћопавог атиле кужне деветке и миле сестрице

елене елене елене

губи партију за партијом

седећи на земљи одсеченог уда

уз ветар низ ветар

уз ветар низ ветар

у хладовини лаког месечевог одјекивања

с главом у освојеним небеским просторима

док младо лишће старога храста

купећи тихо разливене слике

интерферентних таласића огледала извора

утажене жеђи бескорисно шуми

као сенка пред дуги сунчев залазак

захваћен старачком резигнацијом

невешто скривајући трагове

безбројне орошене кашичице капљицама меда

сам једе плодове своје летине

велике сочне ил осушене

истиноносне

зелене црне беле козје сисе

на океану далеко пена

из твога из мога ока

___________________________________

ИВАН ГАЂАНСКИ (1937. – ). Песник, преводилац. Књиге поезије : Војводина (1975), Банат (1976), Гимнастика (1977), Писма у ништа Ј. Ст. Поповићу (1981), Балканском улицом (1983), Балканском улицом 86 (1986), БАЛКАНСКОМ УЛИЦОМ. Роман о недовршеној песми (1988), Судбина Балкана (1990 – 1995).

Advertisements