Ознаке

   

           ЗВЕКИР

 

  Кад сам сликао портрет једне принцезе

 

Сликам при осветљењу муње

портрет једне принцезе која заборавља прошлост.

Старе хаљине, кристал, драго камење, трошност

једног света, боје старе и труле дуње.

Оловни меридијани сијају ми над главом.

То војници из аутоматског оружја пуцају према северу.

Провући ћу се макар мртав кроз неверу.

Отпловићу по оцеану једном тамном.

Отпловићу по оцеану црном да нађем веру,

преко тридесет пете, кроз детињство, кроз мајку,

кроз деветнаести век, отпловићу на Јамајку

са ветром који дува у погрешном смеру.

Историја је баук за малу децу.

Она их дави ноћу. Деца урличу као вуци.

Подмитио сам је златом једног дечака

и сада се умиљава и покорава мојој руци.

1962.

САБАТ

 

Ја и Исак одлазимо у поље. Чујемо фруле

како се суочавају с постојањем

и посматрамо пролазност свих ствари, а труле

велике ергеле. Ми онда одстојањем

од великог  стабла баобаба меримо

величину нашу у звезданом поретку

и поље лагано пада. Затим се померимо

према океану и чекамо прилику ретку,

ређу од најређе зверке, да видимо Бога,

и светлост пада, а сасвим  слева

где се угиба трава, спушта се Његова нога.

Ко каже да га нема? Виде га камен, роса и шева,

ја и мој добар друг Исак. Исак се огласи :

Данас је сабат! Да, кажем ја, чујеш  ли

како Јерузалем пева!

1958.

АЗИЈА

 

Азија се преда мном отварала као биљка

Тибет је светлео као петролејка

И личио на лобању Вилијама Блејка

Која је исто тако била светиљка

Крварила је Азија као ружа

Губила се Азија у сивилу

Облачила се у најлепшу свилу

Видео сам како Азија своје руке пружа

Азија је биљка која труне

Која се распада и опет ниче

Азија ми се учини као лобања

Коју је оставио Ниче.

1964.

________________________

( МИРОСЛАВ) МИРО ГЛАВУРТИЋ  (1932. – ). Песник, сликар, романописац, есејист. Књиге поезије : Глад (1964), Звекир (1969).

У Апрешману Медиали, Леонид Шејка о Главуртићу и Илији Савићу пише : “ Миро Главуртић. Румболд, демонски бријач, прилази црно маскиран и предаје Главуртићу црн ковчег, пун чудесне алхемије. Главуртић га отвори и из танких, непознатих бочица покуљају чаробне течности и почињу разуларену фантастичну игру. Главуртић дугим и оштрим ноктом на малом прсту диктира, укроћује романтичност супротним поларитетом. Али, течност снова, час густа, час ситно жуборава, разлива се по калупима сећања, у свом богатству једне типично главуртићевске маште и ствара Кармелићанке, одлазеће или наслагане у слојевима седиментне љубави. Суптилни преливи, увале, токови, испупчења, зрнца, осипања, а  мало даље расте језеро Симеонекс – предео халуцинантних фосфоросценција, металних и свиластих пресијавања и оштрог звука, који се може ушима поднети само седам секунди ; око је, за узврат, богато награђено. Румболд је мртав, а ковчег још није затворен.

Илија Савић. Једне вечери, на левој страни његовог црног пуловера могла се видети једна блистава тачка, или звезда, постављена у зениту свода, дакле на највише место, постала је животни смисао Илије Савића. Пред њим је била кутија иза тамног вела скривена. Савић је учинио прецизан гест, спонтан, опрезан и убедљив да отклони вео. Он је открио тајну : решити своју микронску ситуацију, то је пут да се изађе из пролазног. После дугих, за данашње време несхватљиво савесних  испититивања, његова је грађевина постављена на чврсте темеље, а она је већ видљива, јер то нису темељи, већ језгро. Је ли живот експлозија или експлозија филмски са краја гледана? – Савић је открио средиште. Он ће моћи да обједини свеобухватност Леонарда, прецизност П. Валерија, поетичност Алана Поа и визионарство Вилијама Блејка. “

У  Књижевним новинама , 649 / 10. јун 1982. Главуртић објављује подужи есеј УЕРКА – Вертикално надилажење хоризонтализма, на који упућујемо евентуалног читаоца ( тај текст је у одломцима био овде укључен у првобитној верзији антологије, али га због дужине, са жаљењем изостављам)… ( “ Тајна историја Медиале завршава се у УЕРКИ, о којој се неће много рећи ; Леонид Шејка и Илија Савић, два блиска сарадника из УЕРКЕ, однијели су своје тајне у гроб, гдје је тајна гробна…“)

Видети о Г. Главуртићу више: http://forum.net.hr/forums/t/307765.aspx

Advertisements