Ознаке

 ЕСЕКС, УОЧИ 25. ФЕБРУАРА  1601. ГОДИНЕ

 

Да.

Све је испљувак неког бога.

Све је – затегнут лук у руци

слијепог ловца.

И збогом.

 

Да.

Све ће бити гробом опрано.

И оно што сам

И оно што учинио нисам.

Све биће отрто као са грожђа

магла.

 

И схватих да одлично је

све чега има. И чега нема

схватих да одлично је.

 

И зато буди мртав

и свијет биће твој.

 

Али кап скичавог у мени свјетла

подстицаног сад овим

сад оним ужасом

камо ће да се дјене?

 

Знам

и паљење луле

чине је с тисућу одјека.

 

А око планинских врхунаца

увијек има магле.

 

Знам

ријечи су Римљани

лежећки што једу и пију.

 

А књиге и са ломаче

бацају прегршт свјетла

на свијет.

 

И ударац сваки

нову нам плоху додаје.

Нови брид нам изоштрава.

Из ране сваке по голубица нам

бијела излијеће.

 

Али та дивљач из мене

(што се на сваки звук рога

ловачког прене)

 

камо ће да се ђене?

 

О што се тешко гутао

тај хљебац шарени

мијешен од неба и земље!

 

Али све спужвом гроба

биће избрисано.

Залуд је од дима вијућега се понад

ломаче

тражити да у игри опет нацрта

лице спаљеног.

 

Све биће отрто као са гвожђа магле.

И што сам. И што учинио

нисам.

 

И након свега

лежаћу наузнак и без главе.

Само стопала биће ми усправна.

Само стопала.

 

1976.

 

 

  ИЗГНАЈ ИЗ ХРАМА КЊИЖЕВНИКЕ

 

Чувена је Спаситељева несклоност списатељима.

 

И збиља, ове трске лако постају дрске.

Књига им жалби никада није празна.

Не трпе душе њине ни студи ни врућине,

Баш као пчелице.

 

Ма лако ми је за те, Боже над војскама:

Једна једина риба, па већ читава гозба.

А наше душе нису желуци кокошији

Што варе и кремење. Није ли довољна казна

Што су нам, ко пчелама, животи кратки, него

Хоћеш и да су кротки!

 

С разлогом Спаситељ је на списатеље киван.

 

Јер њихова је вјера – на длану пахуљица.

То би за ватрен катрен и мајку продало!

Гледају – од пљувачке да Потоп направе.

Што старија икона, то слађе исхракну се.

 

Ма лако ми је за те, Господе стоимени:

Тестија воде па већ пијанка права.

А нашу жеђцу треба да гаси устајала

Вода у вазнама?

 

С дебелих разлога не воли Спаситељ списатеље.

 

Ко просјаци су који живе од раскривања

Гадљивих рана пред погледима ближњих.

Вино их странпутице опије за трен ока

А овамо би да суде, свему, од труна до трона!

 

А можда, Христе, треба да наша гађења

Стоје спрам њиних кађења?

Спасити и грам ума сад је теже но доћи

До грама радијума!

И зар је онда чудно што ове химне теби

Кашљем су прошаране?

И како гријати се на ватри у зрцалу?

О зар смо кривци што су матице без

кошнице?

Што слике из сна тешка изјутра гледају у

нас

С новинских страница?

 

____________________________

МАРКО ВЕШОВИЋ (1945. – ). Песник, есејист, романсијер. Књиге поезије : Недеља (1970), Осматрачница (1976), Сијермини синови (1979).

Овде се прештампавају песме М. Вешовића објављене у Књижевној речи, бр.  102 , 1978.   и Књижевним новинама, бр. 707, 1. 4. 1986.

Првобитни избор из поезије овог песника је био знатно шири и свеобухватнији и обухватао је песме :  Аутопортрет, Тијесна врата, Сумма  суммарум, На тридесети рођендан, Задушнице, Мали ноћни разговори , Слон у порцеланској радњи…

Advertisements