Ознаке

 

ПАСЈЕ ГРОБЉЕ

 

Хиљаду деветсто четрдесет прве,

када бездушнике обезличи губа,

браћа по матери крвавијех зуба

започеше да се прогоне и крве;

тада моје племе уђе у ноћ дугу:

крвци крстоломци бануше из таме

и почеше народ да глобе и јаме,

а у Колашину, крај таре, у Лугу

кинуше у цича ноћима да путе

по црноме списку изабране људе

и да их без суда осуђене суде

за примјер слободним устима да ћуте;

да им руке, ноге и главе стуцају,

ваде златне зубе и прсте кидају

с прстењем, и чапре живима скидају,

туку маљевима, кољу и буцају ;

трапе полуживе у плитке гробове,

да их раскубају лисице и вуци,

једу пси скитачи и луде у муци

од инсанске крви док људске дробове

вуку у ноћима по страшноме Лугу,

на коме се људско Пасје гробље зове –

несраслица рана историје нове –

што га туцибраћа извргоше ругу

у злодобу од кога разум тресе гроза,

у ком качкеташи Коминтерне кивни

јаме с Пасјим гробљем узеше за дивни

темељ комунизму по мјери Ј. Броза..

Колашин , 1971. г.

______________________________________________

МОМИР ВОЈВОДИЋ (1939. – ). Песник, критичар, преводилац са руског, француског… Књиге поезије : Светигора (1970), Трагови (1970), Надолажење праха (1971), Мирис мртвих трава (1972), Староставник (1974), Насамо с каменом (1981), Гробослови рода курјачкога (1981), Са извора мојих гора (1981), Лађа у каменици (1982), Путник са тисовим штапом ( 1983), Град над облаком (1984), Глас вучје горе (1985), Муке с ушима (1986), Пролистала штула (1987), Чувар дивљих ријечи (1987), Азбучна молитва (1988),  и тд.

Овде се  прештампава песма М. Војводића објављена у „Браничеву“, бр. 5 – 6 /  1990.

Advertisements