Ознаке

Мусић Стеван

 

Две тамне сенке, два витеза журе

Кроз гору која умире у тами.

Две тамне сенке, два витеза, сами,

Положив копља, на коњима јуре.

Кроз гору лете коњи виловити,

Покаткад који завришти и рже.

Витези шапћу : Брже, брже, брже,

До зоре ваља на Косову бити.

Поноћни ветар, кроз ноћ без месеца,

Поноћни ветар увија и јеца,

На ноћну игру сабира костуре.

Страва. А друмом који се беласа

КÄо до два греха, до два црна гласа,

Две тамне сенке, два витеза журе.

____________________________________

МИЛОШ ВИДАКОВИЋ (1891 – 1915). Књига: ЦАРСКИ СОНЕТИ (Сарајево, 1918)

Advertisements