Ознаке

Б
РОДОСЛОВ

 

Ти спаси, спаси

све седе власи

док ноћ не стиша

три невидиша!…

Да просањаш тихо, ти уврачај Време :

да извезеш сене, неће бити нема;

да измолиш доба, нећеш прећи реку :

да отвориш очи, прве у свом веку,

– да им видаш ране, мелем за њих тражи,

– да се сроде с тобом, дланом их ублажи;

да се ноћи врате, у сусрет им хитај :

да се јавиш њима, благе само питај;

да патнике сретнеш, нек се светле руке:

да им близак будеш, ти гани све звуке,

– да прозборе тијо, да смо тајна иста,

– да извезеш везак, жица да је чиста;

да се душе зближе, ти патнике лечи :

– да је мелем тајан, тихе да су речи,

– моли се за ране, душа да ти клечи…

Престаде граја, умукнуше гласи

у мравињаку иза спориша.

Већ давно мртва, белих власи,

три госта невидиша

унеше у цвету

вече ко светиљку :

куну се у све на свету

да истина је сушта

у ожиљку ;

– ти стари гласи,

једини у самоћи,

три невидиша

немају у шта

и неће моћи

да згрну вале ноћи

што се већ спушта

иза густиша…

Ти спаси, спаси

све седе власи

док ноћ не стиша

три невидиша :

– мелем да је тајан, мелемне и речи,

– моли се за ране, душа да ти клечи…

 

_______________________________________________

 

Advertisements