Univerzitetska kritika u praksi, produkt je repetitivne stereotipije,prepotencije,isključivosti i obesne nekreativnosti,mudrosersko kreveljenje mrvoroiđenčeta u ketrecu u kom su igračke za ličnu i tuđu taštinu.
Delo se posmatra kao uzorak iz mistične aksiloške iznutrice u kom su utvrđeni redosledi metoda, kanonska istorija pojmova, analitičkih instrumenata.Te dosadne knjižurde u kojima se naširoko prežvakava značenje hiljadu puta decenijski ponovljenih citata i zaključaka sasvim je logičan,pismeni ishod same nauke o književnosti. Ona je presipanje iz apodikitičnog u neinventivno i obratno,zastrašujućom slovno tekstualnom signaturom izobličeno u knjiško čudovište s gustinom,stenovitim pasusima, žilavih fusnota,virusologijom istrošenog apstrakta, i sve semantičkom magnetnom rezonancom tipološki amblematizovano kvazifukcinalnom balsamovanom terminologijom(!?).Pokrivač koji nije pun perja i lake prijajuće mase već starmalog kašljucanja i smradnog staračkog samozapiranja.
(Budući da je u ovakvim delima jezik metafore prognan kao logički nelegitiman,sve što ne sija jasnoćom i ne blista ubedljivošću prilog je generalnoj izlišnosti pesnika)
Ali,nekad i negde ovo će biti pročitano od NEKOG.
ЛеЗ 0008280
ОПАЛО ЛИШЋЕ | Архив у оснивању (001) 