КРАЈ ОТ­ПО­РА

 Ра­ди­вој Шај­ти­нац
Ди­ја­мант­ски је сјај мр­ве екс­пли­цит­но­сти
                 ко­јом По­е­зи­ја ове­ко­ве­чу­је тре­ну­так  
                  

Лу­ки­ћу, Лу­ки­ћу, упор­ни пре­во­ди­о­цу
Не­чи­је ма­пе ни­чи­је зе­мље
Вр­ли При­ја­те­љу, ако смем и ако хо­ћеш, Бра­те,
За­што од се­бе и дру­гих тра­жиш пре­де­сти­ни­ра­но
Пре­свла­че­ње, нор­ма­ти­зи­ви­за­ци­ју и фор­ма­ли­за­ци­ју
Ко­му­ни­ка­ци­је, стил­ско је­зич­ку би­жу­те­ри­ју
Ка­ко те ни­је жао да и ва­гон Ро­за­но­ва пре­тре­саш
Ко де­ка­бри­стич­ки по­кај­ник, фо­ли­зо­фо­ид­ни по­е­ти­ча­рац

Пе­сник је ве­ћи, бо­ли­ји, све­тли­ји и ви­ши,
Не фор­ма­ли­зуј ис­кљу­чи­во пра­во на ре­зиг­на­ци­ју
Ак­ти­ви­стич­ко- мо­би­ли­за­тор­ске ин­диг­на­ци­је.
Па­тим и бе­сним са­мо ја, мо­ја је са­мо жуч зе­ле­на
У сва­ку ту­ђу мо­же се ле­ба ума­ка­ти
И по­врх све­га при­зна­њем утвр­ди­ти
да у сла­ву бит­ке про­тив би­ро­крат­ског књи­жев­ства
то баш по­ли­ти­ча­ру, во­ђи стран­ке и ми­ни­стру
спољ­них де­ла сле­ду­је
пе­сни­че Лу­ки­ћу, Бо­гу је­дан,
ауто­ру ја­спи­са
то­ли­ко је оча­ја у оно­ме што се мо­ра об­ја­шња­ва­ти
и то­ли­ко об­ја­шње­ња у оно­ме што је чи­сто оча­ја­ње
да ми у са­мо­пре­ко­ру мом пре­о­ста­је још са­мо
то­ли­ко да ти про­сте­њем
не те­рај ме да нај­ску­пље и нај­цр­ње
нај­го­ре и нај­бол­ни­је
без стра­ха и уми­шља­ја
ИКА­КО ДРУ­ГА­ЧИ­ЈЕ
Од нај­сло­бод­ни­јих сти­хо­ва
За­луд или не, ша­љем и кад пи­шем и кад го­во­рим
О по­е­зи­ји серб­ској два­де­се­тог ве­ка

ГРА­ТИС ЗБИ­ЉЕ НА­КОН 
 
Ти­ња­ју ску­пи ре­фре­ни, пу­ши се звук кр­кљан­ца
Уси­сан не­ви­дљи­вим ва­зду­шним тор­ње­ви­ма
Не­стао је веч­ни раз­глас, у јар­ку, ис­пи­ша­на
Ле­жи га­ра­ва мик­се­та
На кро­шње се вра­ћа­ју пти­це се­ра­чи­це, све би
да се ис­ко­бе­ља нор­мал­ним са­мо­пре­ко­ром
са­мо се још пси на­јам­ни­ци и љу­ди лу­та­ли­це
док уз­ди­шу и под­ри­гу­ју на­да­ју све­тлој ро­си
опро­сту и до­го­во­ре­ној ис­пла­ти

пра­ва су обе­ћа­ња зло­слут­на
а оних дру­гих и не­ма, сла­бо се при­ма
на ма­ло­ду­шну ма­сов­ност, на­слов­не стра­не
и го­ла ду­пе­та, кр­пеж, лу­пеж, да­веж и нот­не ме­ки­ње
пре­ври­ла је ме­диј­ска по­ми­ја­ра, рок­ћу и дах­ћу
ста­нов­ни­ци, дре­ма из­најм­љен бог бес­кућ­ни­ка

ми­ну­ли лет­њи ма­ни­фе­стан­ти, чор­бе, ја­бу­ке, се­ве
со­ка­ци и ле­ген­де,
у пу­стој ка­пе­ли, уми­ре спо­рим рит­мом
по­след­ња на­да ти­ши­не
уби­ја по бе­лом зи­ду зу­је­ће кр­во­пи­је
че­ка фле­ка
да се пре­о­бра­зи у ико­но­стас

не бле­ди љу­ти ко­шмар
не бле­ди и не тр­не
об­у­хва­ти­ле ша­ке у кри­лу
џој­стик, ди­мом осу­ту ко­ле­ни­цу
не­ма ви­ше ни ша­три, ни бље­ска ал­ки
екра­на, ма­ља­вих си­са ни апа­ра­та
са­мо рас­пе­та про­вид­на ча­ра­па с ру­пом
ко­ју је си­ви гло­дар из­гу­био
по­ла да­на на екра­ну
по­ла но­ћи у мо­кра­ћи
бе­зу­ба тру­ба бу­нар за го­лу­ба
и пун бо­кал ке­ре­ће кр­ви
за му­ши­це с хлад­них зве­зда
гру­мен за под је­зик,
јед­но око да се пла­ти пар­кинг

КРАЈ ОТ­ПО­РА

Ле­по је би­ло би­ти про­тив вас
Осе­ћам ту сласт и то оза­ре­ње
Чак и сад кад сам слеп и не­по­кре­тан
У не­са­ни­ци по­кло­пљен ка­ме­ном пло­чом
Тру­де­ћи се да за­пам­тим
све бо­је и њи­хо­ва име­на
нем, ма­лак­сао
не­из­ле­чи­во ома­ђи­јан
при­ну­ђен да вам се ди­вим

пр­ви до­каз не­из­ве­сног оча­ја­ња
упра­во је то ме­ђу­соб­но про­жди­ра­ње
се­ћа­ња и сна
без­на­де­жна се­мен­ка на­де
грч или из­ми­шљо­ти­на
ко­ји раз­ми­чу ме­млу ко пре­те­ри­ва­ње
и стре­ме све­тлу без­гла­сно и ста­рин­ски

а та­мо је са­мо ко­шмар
о во­љи и пре­те­ри­ва­њу
она­ко са­бла­сно пре­ја­сан
као ис­ход ко­ји је на ва­шој стра­ни
с на­шим ли­ци­ма оба­су­тим ди­вље­њем
на­су­прот ле­по­ти про­ти­вље­ња
и сла­сти све­тлог при­па­да­ња
са­ве­сти сно­во­ли­ког про­па­да­ња

ЦВР­КУТ, РО­ПАЦ
  
Не­ка је, нај­зад, све ово при­год­но
Не­ка је на­ше са­у­че­шће
У по­мод­ном ко­лап­су, не­ка се чи­ни,
Не­ка се сме­ши,
не­ка му не­моћ­ни ло­гич­ки пре­во­ди­о­ци
на­ла­зе и из­ми­шља­ју ма­не

јер то је са­мо гнев вр­тла­ра
ве­сла­ње ашо­вом, гра­бу­ља­ма
пре­би­ра­ње по тр­сју ко по хар­фи
из ока чу­па­ње лу­ко­ви­це
пе­пео свес­чи­це сим­бо­ла
та­ко­ре­ћи, по­ро­дич­но ше­га­че­ње
с ко­смо­по­ли­ти­змом
и при­ват­на ши­фра без­на­ђа

и јед­но бу­квал­но пла­вет­ни­ло
и по ње­му крат­ко­трај­ни
кљу­на оти­сак
грч ла­ти­це, ви­рус туч­ка
не­из­ве­сно очи­шће­ње

КРИК АНО­НИМ­НЕ ВЕ­ЋИ­НЕ
 
Пре­за­у­зе­ти и нео­т­пор­ни
Зу­ја­ли смо из­над гор­ке стра­не ме­да
Ва­ја­ли ва­ше ли­ко­ве у са­ћу
Пот­це­ње­ни од бо­жан­ста­ва ко­ја смо са­ми из­ми­сли­ли
И за­то смо вас гле­да­ли ка­ко ме­ња­те Свет
Ве­шти­ном не­пред­ви­ди­ве по­нор­ни­це
И ка­ко се то све на ва­ма ни не при­ме­ћу­је
Уве­ре­ни бе­смо да је то
због не­из­ве­сне ве­ли­ко­ду­шно­сти
да ће се, ипак, на јед­ном ме­сту, у јед­ном тре­нут­ку
до­го­ди­ти ме­ђу­соб­ни раз­го­вор
па чак и спо­ра­зум не­из­бе­жан као апо­ка­лип­са
Док је би­ћа и исто­ри­је зби­ља ће би­ти па­те­тич­но ме­сто
Раз­не­та и по­тро­ше­на по тлу ће се про­си­па­ти об­ја­шње­ња
Муч­ни­на ће има­ти об­ред
Ли­це­мер­је зна­ке и пра­ви­ла
Глад и не­са­ни­ца раз­лог тра­ја­ња
Име­на ће оста­ти су­ви­шна,
пра­вед­ност ин­тим­на жи­во­ти­ња
сва­ко ће о сва­ком и сва­шта о сва­чем по­ве­за­ти са­зве­жђа
но­ћу ће се ви­де­ти мрак, да­њу ба­у­ља­ти кроз све­тло
за­то сте нас пре­пу­сти­ли за­си­ће­ним про­ро­ци­ма
не­ча­сној си­ро­ти­њи и сле­пим пе­сни­ци­ма
Чи­ме је оп­ста­нак оправ­дан
Шта то кри­је да­ле­ка Јед­ни­на
Ли­чи ли ишта на Рас­пе­ће обе­ћа­ња
На оно умор­но бла­го­ста­ње
кад не­ста­не стра­ха
од пам­ће­ња

{ Објављено у најновијем вишеброју књ. часописа „БРАНИЧЕВО“ , Пожаревац, 1-4/ 2012, стр.  198-201 }

ЛеЗ 0008221 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s