Из „Уџбеника о видаревој кући“ / Славомир Гвозденовић

ГВОЗДЕНОВИЋИ

не зовите ме не кумите ме богом

ја нећу и не могу

између слова се потуцам

између малих блиставих црквица

колико је само знакова у њ«х урезано

и крстова за распеће

и немојте ме звати не досађујте ади

не солите ми памет

не подмећите ногу

не подмећите школу

из колевке наше муњу

мене нагриза лудило песме

полако постајем већи од трептаја времена

већ их се два-три накупило у ;мени

када вам дођем то је јер верујем

јер се још надам јер измишљам

као што је и ред у песника

и џабе нам је чукундед имао пушку

две жене виноград тице

све се теже ,разумемо

у разорене се настањујем пределе

време је да и тамо имате некога свога

предња страна горица, гвозденовић

…

КОЧИН ЈЕНДЕК

По казивању банатског хроничара Николаја Стојке од Хацега, капетаа Коча је наређење о првлачењу одбио, а Аустријанце назвао »курвама«.

»И после многога и страшнога боја и јуришања ухвате Турци Кочу жива и шездесет фрајкора (а остали сви погину) и одведу их у Текију (према Ршави) па их онде понабију на коље« (Вук Ст. Караџић).

Тако само из Белобрешке у тој крвавој бици изгибоше: Лазар и Дмитар Стојковић, Спасоје Војловић, Милета Јовановић, Сава Унић, Тома ЛукиЛћ, Живжо Ђурковић, Павле Крстић, Јован Миленовић.

(Према напису Борислава Ђ. Крстића »Кочан јендек“ у Љупкови у »К. животу« бр. 4/1985)

чувај

добро се пази

то је рупа рупетина накострешена

црна

у њој су дедови наши

на коцу далеком оцу

отелл кат бисерног зрна

БРИНЕМ

бринем за земљу и књигу

и рало које у оца трне

за матер и лабуда и огањ

и сузу посестриме срне

за копље и подизање пера

за дом и луг и сено

за седло и за коња

за стадо вуну и вретено

за пса и царичино руво

за калем нож ,и сете

за хлад и ћуп и воду

за жедно бринем дете

Извор: Славомир Гвозденовић: УЏБЕНИК О ВИДАРЕВОЈ КУЋИ. – Букурешт, Критерион, 1988- 96 стр. – 21/70/100.  – стр.; 5, 26-27.

Полеђина корица Гвозденовићеве књиге, биографија…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ЛеЗ 0008275