Канал ФИЛТРА

део подстицајне књижевне грађе

_____________________________

Подсећање (одломци из Дневника)
(НЕДЕЉА, 12. мај 2002.) – Рукопис трећег издања ове антологије, знатно обимнији од овога, предао сам пре скоро годину дана једном београдском издавачу. Рукопис је садржао и две моје студије плус : студију о књижевној истини и студију о српској култури и поезији 20. века. Рукопис је био припремљен за штампу, на седам дискета. Премашио је обим од 100 шт. табака. Штампање те књиге би вероватно коштало много пара. Издавач до дана данашњег није ми јавио – шта је са тим рукописом. Чекао сам до Ускрса ове године, а онда донео одлуку : о свом руву и круву ћу објавити треће издање антологије (…). Наметнуло се некако само по себи, да рукопис тога припремљеног трећег издања поделим у две књиге. У првој књизи била би антологија; у другој – РЕЛИГИЈАПОЕЗИЈЕ, на коју упућујем евентуалног читаоца. Ова књига, до овог тренутка има 1160 непреломљених страница, куцаних писмом Цирил Гарамонд 11 пинта.
Антологија НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Плус ултра и РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ повезане су пупчаном врпцом.
Верујем и знам да сам урадио огроман књижевни посао; надам се да ће ова књига бити од велике користи – како читаоцима поезије уопште, тако и српске. Надам се да ће ово коначно издање , кроз простор и време, само себи
крчити пут. Сигуран сам да ће бити велики подстрек књижевној генерацији која тек долази, која ће тек доћи. На крају, ова књига је окренута Новом почетку… Нови почетак је окренут – колико Вечној Србији, толико и Потпуној истини. Ако се не можемо одмах сложити око дефиниције „потпуне истине“, верујем да неће бити неспоразума, да их не може бити, ако устврдим : да је Потпуна истина по природи ствари насупрот Делимичне истине. Делимичних истина има –
народски речено – пуна кола плеве (када је реч о српској култури и поезији 20. века).
Из тог црног мора и пакла делимичних истина, из тог мрачног лавиринта, није заиста лако запутити се према Потпуној истини.
Додатак објављен уз прво и друго издање антологије НМ, РЕГИСТАР III, обиман, био је један од путева и покушаја изласка из Лавиринта, не само послератне српске књижевности, већ из српске књижевности читавог 20. века. Допуњен, у трећем издању, врло опсежан, тај Архив се овде објављује у целини. У њему су изнете на видело чињенице, ствари, које – на свој начин – документују ставове састављача антологије, изнете у Уводу у антологију НМ…Та грађа треба да буде објављена, и прилика је да се објави баш овде…
Исто тако и писање РЕЛИГИЈЕПОЕЗИЈЕ беше један од путева изласка… (…)
И једна и друга антологија, и НЕСЕБИЧНИ МУЗЕЈ и Антологија ФЕНИКС (Заветине, 1999), а још више чини ми се моја обимна књига есеја РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ (Заветине, Београд, 1999), откривају и афирмишу оно поетско стваралаштво у српској књижевности 20 века, које излази из оквира „књижевне парохије“, које је на путу према дубљој људској самосвести, које се дотиче антрополошких или универзалних истина, или их у срећним случајевима и изражава, и зато је добро, и сада, и за време које долази, за оне ауторе који су се нашли између корица овог трећег и коначног српског издања књиге.
Друго издање НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА је прегледано, поправљено, незнатно допуњено и у духу – што је сасвим и неизбежно и природно – првог.
Баш због таквог захвата понуђених имена и текстова, баш зато што нико у српској књижевности до данас није на такав начин сагледао и ишчитао српско песништво ХХ века, што је књига пуна непознатог и открића, што је
прати огроман и ицрпан научни апарат, друго допуњено издање се, хвала Богу и добрим људима, појавило у већем броју примерака. Надајмо се да ће макар по један допрети до свих катедри, у свету и код нас, где се проучава српска књижевност ХХ века, и да ће подстаћи веће занимање за српску књижевност. И не само инетересовање, већ да ће подстаћи и неке сличне подухвате и захвате. Са становишта антологијског приказивања, поготову када је реч о српској књижевности друге половине ХХ века, већ је друго, допуњено издање отишло даље и дубље од свих познатих антологија. За једног од најзначајнијих српских песника, М. Павловића, српско песништво се „завршава“ Витом Марковићем и Љ. Симовићем, што је наравно неприродно, да не употребимо тежу реч, поштујући високе године М. Павловића.
Сва три издања НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА имају своју вредност. Ни у првом, ни у другом није било националног подвлачења, јер је књига избор поезије која стреми универзалном и светском…
Крајем маја 2000. године нисам ни сањао да ће бити објављено друго и допуњено издање, сасвим у духу првог. А појавило се!
Ево, крајем 2001. године према читаоцима креће, хвала Богу, и треће и српско издање.
(…)
До последњег тренутка радио сам на томе да се, када је реч о антологијском приказивању, да што више информација о српској поезији 20. века и њеном приказивању; мада је, морам признати, било веома напорно и
исцрпљујуће доћи до многих књига, поготову када је реч о иностраним антологијама српске поезије 20. века, или оних ретких примерака антологија српске поезије објављених у првој половини 20. века. У прикупљању тих књига
помогли су ми – сарадници, колеге, добронамерни и самопожртвовани људи, на чему им овом приликом захваљујем, не помињући их поименце.
Подвлачим још једном : Састављање антологије НЕСЕБИЧНИ МУЗЕЈ, било је – верујем – између осталога, и један од начина изласка из ЛАВИРИНТА КЊИЖЕВНОСТИ СПОМЕНУТОГА ПЕРИОДА.
(…)
Састављач НЕСЕБИЧНОГ МУЗЕЈА Плус ултра био би обрадован чињеницом да неко покуша и састави корективне антологије – антологије у којима би били заступљени аутори 20. века, којих, на жалост, нема у трећем
и коначном издању ове књиге. Сматрам, што је и природно, своју књигу – отвореним изазовом да се то учини. У сваком случају, дао сам и ову врсту „рачуна“ на коју можда и нисам био обавезан; али пошто је ово књига обиља и претека – дајем и ове информације, које могу скратити евентуалним истраживачима и антологичарима пут, јер пут којим сам ја ишао бејаше мукотрпан, дуг и предуг. Обично тим путем иду тимови Института за књижевност.
У ствари – не иду! Још увек се боје да зађу у ту непрегледну српску шуму, чија су стабла обрасла бршљаном…*
___________
*
У овом 3- ем  издању нису заступљени следећи аутори: Бошко Токин (1894 – 1953), Јован Поповић (1905 – 1952), Драган Алексић ( 1901 – 1958), Љубомир Мицић ( 1895 – 1971), Бранко Ве Пољански ( Бранислав Мицић, 1898 – ?), Мони де Були (Соломон ди Були, 1904 – 1968), Паве Старчевић ( 1905 – ?), Мирко Королија (1866 – 1934), Хамза Хумо (1895. – ), Радослав Драгутиновић (1904 – 1933 ), Младен Лесковац (1905 – ? ), Чедомир Миндеровић (1912 – 1966 ), Синиша Кордић (1897 – 1977), Драгутин Костић (1901 – 1942), Мирко Бањевић ( 1905 – 1968), Јанко Ђоновић (1909 – 1991), Душан Костић ( 1917 – ?), Славко Вукосављевић (1927. – ), Изет Сарајлић ( 1930. – ), Хусеин Тахмишчић (1931. -), Рајко Сјеклоћа ( 1936 – 1977)...
За сваког од ових аутора има одређени конкретни разлог, а најчешћи је да нисам нашао најбоље и најуспешније примере песама. Један од разлога је и тај, што је треће издање рађено према другом и што је имало унапред задат обим.
Такође у треће издање ове књиге није ушао и читав низ савремених песника : Драгослав Андрић, Горан Бабић, Бранко Бајовић, Хусеин Башић, Мирослав Беловић, Радован Благојевић, Слободан Благојевић, Бошко Богетић, (…) Невена Витошевић, Петко Војнић Пурчар, Ђорђије Вуковић, Душка Врховец, Јанко Вујисић, Бећир Вуковић, Петар Вуковић, Слободан Вуксановић, Војислав Вулановић, (..) Славомир Гвозденовић, Симон Грабовац, Душан Говедарица, Милорад Грујић, Мило Дор (Милутин Дорословац), Небојша Деветак, Ратко Делетић, Брана Димитријевић, Ратко Драгићевић, Татјана Дракулић, Драгиша Драшковић, Никола Дреновац, Будимир Дубак, Јован Дунђин, Зоран Ђерић, Драган Б. Ђоковић, Борислав Бора Ђорђевић , Новица Ђурић, Живодраг Живковић, Бошко Ивков, Мирко Иконић, Ленка Јакшић, Гојко Јањушевић, Петар Јевтовић, Драгољуб Јекнић, Војислав В. Јовановић, Бојан Јовановић, Данило Јокановић, Драган Коларевић, Исо Калач, Мирољуб Кешељевић, Иван Комарица, (…) Злата Коцић, Милисав Крсмановић, (..), Илија Лакушић, Драгослав Лацковић , (…) Младен Ломпар, Рајко Лукач, Зоран Мишић , Душан Маричић, (…), Момир Марковић, Предраг Марковић, Драгомир Матић, Милисав Миленковић, Бранко Маширевић , Божидар Мандић (1952), Мирослав Цера Михаиловић , Милић од Мачве, Коља Мићевић, Станко – Ћаница Опачић (1903 – 1994), Михајло Ал. Поповић (1908 – 1990), Владимир Пиштало, Миленко Пајовић, Владимир Поповић, Сретен Перовић, Раша Попов, Павле Поповић, Бранислав Прелевић, Радомир Путник, Душан Радак, Ненад Радановић, Љубивоје Ршумовић (1939), Душан Радивојевић, Коста Радовић, Драгиша Радосављевић, Саша Радоњић, Исмет Реброња, (…), Слободан Селенић, Петар Сарић, Драган Симовић, Вера Србиновић, (…) Милинко Тороман, Милан Узелац, Бора Ћосић, Велимир Ћургуз Казимир, Блажо Шћепановић (1934 – 1966), Радивој Шајтинац, Раде Шербеxија, Божидар Шујица, Милослав Шутић ………………….
( Списак овим није ицрпљен! Састављач антологије НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ истраживао је  преко 400 аутора споменутога периода…)

ЛеЗ 0008229